Zašto su ljudi opsednuti budućnošću

Suočimo se s tim. Svi smo mi opsednuti budućnošću. Svako od nas. Svi mi imamo osećaj da nam poznavanje budućnosti daje prednost, da će nam pomoći da izaberemo pravi smer u životu, poslu, ljubavi, i tako izbegnemo razočarenja, neuspehe, neugodnosti ili zlu sudbinu.

Ljudi se rađaju sa sposobnošću da shvate i analiziraju pojave s kojima se mogu suočiti u budućnosti. Ljudi se rađaju sa željom da upravljaju budućnošću, da je učine povoljnom za sebe. Sa jedne strane ovo nastojanje može da dovede do optimizma i vere u lepe životne šanse, ali i da izazove nedoumice, teskobu i depresiju.

Često se može čuti krilatica da je potrebno da „živimo u trenutku“ i da će to da nam donese i olakšanje i po automatizmu stvori lepu budućnost.

Život u trenutku je moguće ostvariti na kratke staze, kada uspemo da ispraznimo um i oslobodimo ga misli. Međutim, prva misao koja razbije tu tišinu uma počinje sa: šta ako, kako da, kada, koliko će to da traje…

Onoga trenutka kada izađemo iz meditativnog stanja, budućnost će nas opkoliti svojim dilemama, nedoumicama, strahovima, očekivanjima, nesigurnošću.
Interesantno je takođe da brojna istraživanja pokazuju sve jasnije da našim umom upravlja budućnost, a ne prošla iskustva.

Šta me očekuje

Odgovor na ovo pitanje zanimljiv je za sve ljude koji su bili, koji jesu i koji će tek živeti. Stoga nije čudo da već od davnih vremena nailazimo na prakse proricanja budućnosti, koje su negde bile prikrivene, a negde ne samo dozvoljene nego su predstavljale i sastavni deo života, poput čuvenog savetovanja ljudi sa delfijskom proročicom Pitijom.

Teško je dati odgovor na pitanje da li su predskazanja tačna ili ne, i koliko zapravo predskazanja pokazuju sudbinu namenjenu nekom pojedincu. Da li i u kolikoj meri samo proročanstvo stvara sudbinu time što čovekova podsvesti, opsednuta nekim proročanstvom, počinje da gradi stvarnost koja će odgovarati predskazanju.

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da su ljudi vekovima koristili različite načine da odgonetnu budućnost, a jedna od popularnijih metoda, koja se od davnina koristila širom sveta, a koja na svojoj atraktivnosti nije izgubila ni do danas, jeste gledanje u kristalnu kuglu.

Poznate kristalne kugle

Kristalne kugle su obično veličine grejpfruta. Neke, poput one koja se nalazi u Smitsonijan institutu u Vašingtonu teška je oko 48.42 kilograma i ima promer od oko 32.7 centimetra.

Ova kristalna kugla, po tvrdnjama Smitsonijan instituta, je najveća kugla besprekorno čistog kristalnog kvarca koji u sebi nema ni jednu nepravilnost. Po njima, kugla je izbrušena i ispolirana u Kini 1800. godine, a kvarc od kojeg je napravljena potiče iz nalazišta u Burmi.

Još jedna kristalna kugla izrađena od besprekornog komada kristalnog kvarca, promera 28,9 centimetara nalazi se u Dalasu, kao eksponat u izložbenoj zbirci Crow. Ova kristalna kugla izrađena je u Japanu, u periodu Meiji, u 19 stoleću.

Treća po veličini je kristalna kugla kineske carice Dowager, koja je nalazi u muzeju u Filadelfiji. Ona teži 22 kilograma i ima promer od 25.4 centimetra.

Jedna od svetski najpoznatijih kristalnih kugla je kugla Zle veštice iz filma „Čarobnjak iz Oza“. Ona je 2001. godine na aukciji prodata za 129.000 dolara. Ova kugla je zapravo ručno izrađena staklena kugla, i nije potpuno okrugla, već je blago izdužena, poput jajeta.

Kristalne kugle koje se mogu videti u šatorima proročica su većinom izrađene od stakla ili imitacija kristala kvarca, ali to ne umanjuje njihovu lepotu, niti veru i odlučnost onih koji su u potrazi za odgovorima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *