Nebeski kristal

Iako nikada nije pronađen i nikada nije bilo čvrstih dokaza o njegovom postojanju, legenda o čintamaniju je duboko ukorenjena u verovanje i legende Istoka. Većina ljudi na zapadu nikada nije čula za ovaj naziv, ali ako se pažljivije prati priča o čintamaniju, mnogi će u njemu prepoznati legendarni Filozofski kamen.

Po budističkom verovanju ovaj nebeski kristal poseduje moć da otvori vrata mudrosti i donese onome ko ga poseduje znanja iz viših dimenzija kao i ispunjenje želja. I ne samo njemu. Ovaj izuzetno moćan kristal manifestacije, čak i ako vam se pruži prilika da ga samo vidite, ispuniće vaše želje dok vas obasjava svojom svetlošću.

Po nekima, čak i samo prisećanje na čintamani koji ste imali prilike da vidite, ukoliko sećanje na njega bude dovoljno jasno i živo, dovešće do ispunjavanja svih vaših želja.
I ne samo to. Po budističkom verovanju, ovaj nebeski kristal ima moć da izleči sve bolesti.

Čintamani i Šambala

Prema budističkoj legendi, kristal čintamani je pao sa zvezda, na područje Tibeta, gde su ga drevni budisti poštovali kao kristal duhovnosti. Međutim, kako je ovaj moćni dragulj pokazao da ne poseduje samo lepotu, već i potencijalne opasnosti po one koji dolaze u dodir sa njim, a nisu dovoljno duhovno napredni da bi držali svoje želje pod kontrolom, odlučeno je da se kristal čuva daleko od očiju javnosti, u skrivenom gradu Šambali, u domu Osam besmrtnika.

Nikolas Roerič, čuveni ruski slikar, pisac, arheolog, teozof, filozof i javna ličnost, koji je neko vreme bio u posedu komadića ovog čudotvornog kristala, a koji je dobio od tibetanskih redovnika, identifikovao ga je kao meteor, vrstu Moldavita, mada se i dalje vodi rasprava da li je Činta Mani (Kamen mira) kako se još naziva ovaj kristal, moldavit, safordit, kolumbijanit ili libijski zlatni tektit.

Slike Nikolasa Roeriča, koje se nalaze u njegovom muzeju u Njujorku, svedoče o njegovoj ekspediciji na Tibet i prenošenju kristala od kontinenta do kontinenta.
„Među zvezdama putujem. Donosim posudu pokrivenu štitom. U njoj nosim blago, poklon Oriona“, ovako legende Istoka opisuju dolazak čintamanija na Zemlju.

Fascinantna istorija

Mnogi sledbenici ezoterije veruju da je ovaj kristal nastao pre nekoliko miliona godina, kada je veliki meteor udario o površinu zemlje. Po njima, meteor je došao do Zemlje iz područja zvezdanog sistema Oriona, a predstavlja deo jedne uništene planete iz tog dela svemira.

Iscelitelji koji koriste moldavit tokom svog rada, navode da zahvaljujući delovanju ovog kristala postižu brze i dramatične promene u eteričnim telima pacijenata, pošto njegova energija otvara sve čakre i uvodi snažne energije u organizam.Pored toga, rasprostranjeno je verovanje da čintamani snažne kvalitete koje su neophodne za lečenje i stabilizaciju same Planete.

Veruje se da je pored Roeriča, komadić kristala iz Šambale posedovao i legendarni kralj Solomon, koji ga je ugradio u svoj prsten, Mogulski car Akbar Veliki, čuveni vojskovođa Aleksandar Veliki, kao i Templari, koji su po legendi našli blago kralja Solomona, uključujući i njegov čuveni prsten.Jedan komad čintamanija, koji je prethodno bio u vlasništvu Templara, dobio je Edvard Bulver-Liton, koji je u svom poznatom romanu „Moć nastupajuće rase“ pisao o mitskoj zemlji Agarti.

Kasnije je taj isti komad dat određenoj templarskoj grupi u Austriji, a zatim i devojkama iz ezoterijskog društva Vril (die Vrilerinnen) koje su tokom postojanja društva kanalisale tehnološko znanje za prvi uspešan svemirski program na Planeti, koje je bilo izgubljeno sa propašću Atlantide.

Kristal na dar

„…Stoga sam otvorio kutijicu, očekujući da ću u njoj zateći nešto plavo, ružičasto ili svetlucavo… ali, na svoje iznenađenje, ugledao sam čudan tamnozeleni kamen nepravilnog oblika, koji je delovao gotovo kao da mu nije mesto na finoj podlozi od belog pamuka.

Sećam se da sam pomislio da i nije baš nešto naročito lep. Nije svetlucao, niti je odbijao svetlost; bio je samo grubo oblikovan. Nije se presijavao ni u kakvim divnim bojama, već je, umesto svega toga, bio na izgled nimalo posebna, tamna, uglačana, pegava, mutna, crnkasto-zelenkasta „sitnica”. U najbolju ruku, po boji i teksturi bio je sličan prezrelom avokadu. Drugim rečima, nije se uklapao u moju zamisao o kristalima.
„Šta je to?”, upitao sam.
„Moldavit”, glasio je odgovor.
Hmmm… moldavit. Baš lepo ime. Pretpostavljam da neke plesni imaju baš ovakvu boju, pomislio sam.

„Čemu služi?”
“Pa”, odvratio je moj pacijent, „suviše je komplikovano da bi se tek tako objasnilo. Prosto ga stavite u džep, a kad sledeći put uđete u neku knjižaru, možete da nađete neku literaturu o njemu.”

Ubacio sam zeleni kamen u džep, ne razmišljajući više o njemu, i nastavio sa svakodnevnim poslom. Nisam imao pojma da će se moj svet, koji se već pomalo kolebao na svojoj osi, sasvim preturiti naglavce.“

Citat iz knjige: Rekonekcija, dr. Erik Perl

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *