Postoje mnogi koji veruju da su pre nas Zemlju nastanjivale napredne civilizacije, kao i da su naši drevni preci posedovali tehnološka znanja koja su jednaka ili čak naprednija od ovih koja posedujemo danas. Dokazi za to su mnogobrojni, od megalitnih građevina do drevnih spisa čije delove tek počinjemo jasnije da sagledavamo u svetlu „novih“ naučnih otkrića.

Među najčudnijim predmetima na svetu, koji izgledaju kao dokaz naprednog drevnog znanja, jesu takozvana „magična ogledala“ Dalekog istoka.

Magična ogledala

Kinezi i Japanci su u davna vremena poznavali tehnologiju izrade ogledala od bronze, koja su izgledala sasvim obično. Reč je o kružnim ogledalima prečnika od 15 do 20 centimetara.
Prednji uglačani deo bronzane površine jasno je odražavao lik onoga koji se u njemu gleda.

Poleđina ogledala je bila ukrašena raznim likovima i uzorcima. Na njemu su bili crteži ili rezbarije pejzaža sa drvećem, vodom, pticama ili životinjama, ili su se urezivali natpisi i likovi Bude.

Ono što ova ogledala razlikuje od drugih je da, kada se postave na direktnu sunčevu svetlost, ili kada se izlože jakoj svetlosti sveće ili lampe, ona postaju, kako su ih Kinezi nazivali “ogledala koja su propustljiva za svetlost.” Tek kada su donesena na Zapad, postala su poznata kao “magična ogledala”.

Šta se u stvari događa?

Kada se posebno jak snop svetlosti odbije od prednje strane magičnog ogledala i padne na čistu površinu, recimo na neki zatamnjeni zid, u odrazu svetlosti na zidu se jasno vidi crtež koji se nalazi na poleđini ogledala.

Čini se kao da je čvrsta bronza nekim čudom postala providna, a ovaj blistavi efekat je jedna od najneočekivanijih i najimpresivnijih stvari koje je čovečanstvo videlo. Takođe je i efekat koji zbunjuje naučnike dugi niz godina.

Poreklo ogledala

Postoji mnogo nagađanja u vezi sa poreklom ovih magičnih ogledala. Međutim, nesumnjivo je utvrđeno da su se ovi drevni artefakti prvi put pojavili u Kini oko II veka pre nove ere i da su najviše izrađivani tokom perioda vladavine dinastije Han (206. godine pre nove ere – 24. godine nove ere).

Magična ogledala stižu na Zapad

Prvo magično ogledalo u Evropu je stiglo početkom 19. veka. Doneo ga je direktor Pariske opservatorije, na povratku iz Kine. On je ogledalo predstavilo Francuskoj akademiji nauka, ali uprkos njihovim naporima da rasvetle mehanizam koji stoji iza ove čudesne pojave, nisu uspeli da u potpunosti shvate način na koji funkcioniše.

1878. godine, dva inženjera su predstavila Kraljevskom društvu Londona nešto drugačija magična ogledala, koja su doneli iz Japana. Englezi su ih nazivali „providnim ogledalima“ i prvi put su uspeli da naprave tehnička zapažanja o njihovoj konstrukciji. Međutim, ni tada niko nije uspeo da shvati kako na zidu nastaje sablasno lepa projekcija svetlosti koja se odbija od površine ogledala.

Tokom mnogih godina misterija koja stoji iza ovih drevnih ogledala ostavljala je naučnike i kolekcionare zbunjene. Oni su efekte ogledala nazivali „nemogućim optičkim iluzijama“, a samim tim i „magičnim“.

Zapis o drevnim ogledalima

Zapadni naučnici su započeli ispitivanje magičnih ogledala sa Dalekog istoka početkom 19. veka, ali njihovi napori nisu odmah doneli željene rezultate. Čak se činilo da je i na Istoku znanje o njihovoj izradi izgubljeno.

Postojalo je predanje da je tajna izrade ovih ogledala zapisana pre oko 1200 godina, u spisu pod nazivom „Zapis o drevnim ogledalima“, ali niko nije znao gde se taj spis nalazi.
Magična ogledala su takođe opisana u „Esejima o bazenu snova“ Šen Kuoa u 11. veku, koji je posedovao tri od tih ogledala, koje je dobio kao porodično nasleđe. Iznenađen kako tako čvrst metal može biti providan, Šen je pretpostavio da se koristi neka vrsta tehnike glačanja refleksne površine, kojom se proizvode sitne neravnine na površini ogledala, koje su premalene da bi ih se opazilo golim okom. I bio je u pravu.

1932. godine britanski fizičar, hemičar i matematičar Sir Viljem Henri Brag je utvrdio da, iako reflektujuća površina ogledala izgleda ravna, zapravo ispod površine od živinog amalgama, kojim je premazana, ima sitne ureze i izbočine koje čine kopiju slike kakva je urezana na poleđini ogledala.
Na taj način, kada ogledalo odbija jak snop svetlosti ili sunčev zrak prema tamnom zidu, urezi ispod reflektujuće površine se pretvaraju u sliku, stvarajući tako iluziju da svetlost prolazi kroz čvrstu bronzu.

Japanska magična ogledala

Prethodni opis objašnjava kako su izrađivana magična ogledala u periodu kineske dinastije Han. Međutim, za izradu magičnih ogledala u Japanu primenjivana je neka drugačija tehnika.

Danas u svetu postoji daleko veći broj magičnih ogledala koja su napravljena u Japanu, verovatno zato što su u drevnom Japanu ogledala smatrana dragocenim predmetima, i kao takva su bolje čuvana. A i zato što se u Japanu i danas izrađuju magična ogledala.

Smatra se da je poslednji umetnik koji izrađuje magična ogledala u Japanu Jamamoto Akihisa. On je u razgovoru sa novinarima Kjoto magazina samo delimično objasnio način izrade ogledala, naglašavajući da se tehnika izrade u njegovoj porodici već generacijama prenosi sa oca na sina.

I nakon svih ovih otkrića, naša generacija tek počinje da uči o magičnim ogledalima. Postoje mnoge stvari koje su ostale nerazjašnjene. Zašto su ova ogledala izrađivana, koja je bila njihova svrha? I na koji način su došli do tehnike njihove izrade? Setimo se, naziv izgubljenog kineskog spisa glasi „Zapis o drevnim ogledalima.“

Iz kojih to drevnih vremena potiče tehnika njegove izrade?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *