Bimini

Bimini je najzapadniji distrikt Bahama i sastoji se od lanca ostrva koja su udaljena oko 80 kilometara od obala Majamija i oko 210 kilometara od Nasaua, glavnog grada Bahama.
Većinu kopna čine dva ostrva: severni i južni Bimini. Severni Bimini ima veći broj stanovnika i turisti ga posećuju češće nego južno ostrvo.
Ova ostrva ne samo da su poznata po svojim, kilometrima dugim plažama belog peska i čistim, tirkizno plavim vodama Karipskog mora, već posetiocima pružaju nekoliko jedinstvenih doživljaja, što ih razlikuje od mnogih sličnih rajskih ostrva.

Fontana mladosti

Godine 1513. španski istraživač Ponce de Leon plovio je Karipskim morem u potrazi za fontanom mladosti, koja se po predanjima starosedelaca Bahama trebala nalaziti u tim predelima. Po predanju, onaj ko je nađe i zaroni u magične vode fontane ne samo da će povratiti mladost, snagu i zdravlje, nego će takođe steći besmrtnost.
Ponce de Leon nikada nije otkrio fontanu, ali je pronašao Bimini.

Bimini muzej

Ovaj skromni lokalni muzej, koji se nalazi u Elis taunu (Alice Town) zauzima svega jednu prostoriju iznad stare pošte. Ipak, stanovnici koji su veoma ponosni na svoje ostrvo, uspeli su da kroz slike i poneki predmet dočaraju uzbudljivu istoriju grada, počevši od pirata i krijumčara, koji su ovo mesto koristili za vreme prohibicije zbog blizine granice SAD-a, za čuvanje zaliha, pa do modernog doba.
U muzeju možemo takođe videti uspomene na poznate ljude koji su tu boravili i radili. Martin Luter King je boraveći ovde napisao svoj čuveni govor koji je čitao prilikom dodele Nobelove nagrade.
Adam Klejton Povel, poznati kongresmen iz Njujorka proživeo je poslednje godine života na ostrvu i zatražio da se njegov pepeo ubaci u more Biminija. Poznati pisac Ernest Hemingvej, živio je na Biminiju u periodu od 1935. do 1937. godine, a među meštanima je bio poznat kao veliki ljubitelj ribolova. Smatra se da je upravo boravak na Biminiju inspirisao Hemingveja da napiše delo koje mu je donelo prestižnu Pulicerovu nagradu – „Starac i more“.

Na plaži Biminija snimljene su poslednje scene poznatog filma „Kad jaganjci utihnu“.
Ovaj muzej nema radno vreme, kao ni čuvare. Vrata muzeja su stalno otvorena, a eksponati su tamo, dostupni svima koji žele da ih vide.

Kuća Delfina

Kuća Delfina je delo veoma posebnog čoveka, Ešlija Saundersa, koji je posvetio 25 godina izgradnji ove kuće, koja istovremeno služi kao njegov dom, kuća za goste, muzej, lokalno obeležje i poklon divnim stvorenjima koja su inspirisala njegov uzvišeni rad – delfinima.
Kuća Delfina, koja se takođe nalazi u Elis taunu i napravljena je u potpunosti od materijala koje je Sanders sakupljao na obalama Biminija – peska, školjki, kamenja, raznobojnog stakla, ili koje je dobio na poklon ili kroz razmenu.
Saunders, tvorac ovog strukturalnog, kulturnog i emocionalnog rada ljubavi, ispričao nam je ukratko o svom životu i onome što ga je inspirisalo da otpočne i ustraje u izgradnji ovog predivnog zdanja.

Od lokalnog školskog dečaka, koji se izdržavao ribolovom, Saunders je uspeo da stekne visoko obrazovanje i Magistrira na Univerzitetu Harvard, na temu dečije filozofije. Ipak, ljubav prema Biminiju bila je presudna i on je odlučio da se vrati u svoje rodno mesto, da bi pomogao u obrazovanju i prosvećivanju ostrvljana. Tu je i napisao svoju knjigu o istoriji Biminija.

“Skočio sam u more i našao sam se okružen sa preko 40 delfina, koji su počeli sa mnom da dele svoju energiju, inteligenciju, lepotu i ljubaznost. Ovo neverovatno iskustvo probudilo je mog unutrašnjeg umetnika i inspirisalo me na takav način da sam odlučio da ostatak života posvetim radu iz ljubavi i stvaranju lepote sa kojom su me delfini upoznali”.

Za izgradnju nema planove, tako da je gradi po proceni, na osnovu mašte, snova i ideja koje dobija od delfina, bilo kada je budan ili kada spava. Saunders otkriva tajnu svog rada: “Koristim energiju delfina, magiju delfina, ljubavlju koju šire i stvaralačke ideje koje mi daju”. Svi ovi elementi su bili instrumenti u procesu stvaranju ove jedinstvene i čvrste zgrade koja tokom izgradnje izdržala čak 8 uragana.

Delfini – put srca

Mnogi ljudi tvrde da su imali neverovatan događaj, u kojem su ih delfin ili grupa delfina spasili od opasnosti koja im je zapretila dok su bili na otvorenom moru.
I kod drevnih naroda postoje priče o tome kako su delfini pomagali mornarima, spašavali ljude od ajkula ili im pomagali da bezbedno provedu brodove kroz nemirne vode, tako što su plivali ispred broda i mornarima pokazivali put.

Kako ne možemo da razgovaramo sa delfinima, ne možemo da shvatimo koji su njihovi motivi i zašto pomažu ne samo ljudima, već i drugim delfinima, mladuncima, kao i drugim morskim sisarima kada se nađu u opasnosti.
Pored spasavanja života, postoji i jedna posebna, mistična interakcija delfina sa ljudima, a jedno od mesta na kojima se događa ovakva interakcija je otočje Bimini.
Bimini je jedno od svega pet mesta na svetu gde se može plivati sa slobodnim delfinima, odnosno onima koji žive u svom prirodnom staništu, a ne zatvoreni u akva parkove i bazene.
Ešli Saunders nije jedini čovek koji je doživeo neobično preobraženje u susretu sa Bimini delfinima. Po pričama mnogih koji su imali interakciju sa slobodnim delfinima, to je predstavljalo uzbudljiv, magičan, a u mnogim slučajevima i trenutak kada im se život iz temelja i zauvek promenio.

Većina magičnih susreta sa slobodnim delfinima može se svesti na kratku izjavu: „Delfini su mi pokazali kako da sledim svoje srce.“

Bimini put

Bimini put, poznat i kao Bimini zid, je naziv za podvodnu kamenu formaciju koja se nalazi u blizini ostrva severnog Biminija. Put je dugačak 0,8 km i sastoji se od pravouglih krečnjačkih blokova. O starosti, kao i o svrsi ove potopljene strukture i dalje se nagađa.
Ovaj put su proučavali geolozi, arheolozi amateri, antropolozi, profesionalni arheolozi, morski inženjeri, ronioci kao i mnogi drugi ljudi.

Po jednima, ovo je deo puta koji je nekada vodio prema legendarnom gradu Atlantidi. Kada su 2. septembra 1968. J. Menson Valentajn, Žak Mejol i Robert Anglo, tokom ronjenja naišli na potopljene krečnjačke blokove, razvile su se žučne polemike i mnogobrojna nagađanja, kao i prisećanje na reči čuvenog „spavajućeg proroka“, Edgara Kejsa, koji je predvideo da će ostaci Atlantide biti pronađeni upravo na ovom području u periodu oko 1968-1969. godine.
Po mišljenju drugih, koji se pozivaju na oblik podvodne strukture, pravougaoni blokovi su pre ostaci nekog drevnog pristaništa ili lukobrana, nego puta.

Postoje i oni koji smatraju da je čitava struktura samo delo prirode. Ako i uspemo da na ovaj način objasnimo pojedinačne kamene blokove, ostaje pitanje kako to da ih je priroda poređala na ovako smislen način.
Ukoliko sam put nije dovoljno čudesan, postojanje „energetskih vrtloga“ u njegovoj blizini svakako jeste. Naime, česti su izveštaji ljudi koji tu rone, ili pak obilaze mesto brodicama, o naglom prestanku rada elektronskih uređaja, satova, kompasa.
Možda će vreme pokazati da li su ovi „elektronski vrtlozi“ deo tajanstvene ikonografije Bermudskog trougla, ili pak samo lokalna pojava izazvana povremenim električnim pražnjenjima podvodne kristalne piramide, za koju se takođe tvrdi da se nalazi duboko pod valovima ovih egzotičnih voda.
A možda će Bimini put zauvek voditi u misteriju.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *